Саопштење/Успјешна сарадња са Музејом Старе Херцеговине и Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица — разлика између измена

Извор: Викимедијина заједница Републике Српске
(Нова страница: У периоду од 17. јануара до 28. фебруара 2019. године, у организацији Викимедијине заједнице Репу…)
 
 
Ред 10: Ред 10:
  
 
ГЛАМ пројекти Викимедије
 
ГЛАМ пројекти Викимедије
 +
 
Вики ГЛАМ програм Викимедијине заједнице Републике Српске представља подршку културним институцијама, галеријама, библиотекама, архивима и музејима кроз различите пројекте и пројектне моделе. Сама ријеч је акроним настао од енглеских ријечи: G alleries, L ibraries, A rchives и M useums . Поред наведених институција обухваћене су и остале институције, као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери и слично.
 
Вики ГЛАМ програм Викимедијине заједнице Републике Српске представља подршку културним институцијама, галеријама, библиотекама, архивима и музејима кроз различите пројекте и пројектне моделе. Сама ријеч је акроним настао од енглеских ријечи: G alleries, L ibraries, A rchives и M useums . Поред наведених институција обухваћене су и остале институције, као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери и слично.
  
 
QR Кодови
 
QR Кодови
 +
 
QR кодови су настали у Јапану 1996. године. Тада су доживјели експанзију у источним земљама и у Сјеверној Америци. Њихова присутност у Европи је све већа, нарочито услијед наглог развоја технологије и експанзије паметних телефона. QR кодови су заправо бар кодови, чијим се скенирањем добија одређени садржај. Присутни су у свим областима. Скенирањем обичног QR кода, добија се искључиво садржај који се налази на једном сајту, без могућности навигације. Код QR-педија кодова добијају се 303 језичкe варијантe једног садржаја. QR-педија кодови су нашли велику примјену у ГЛАМ институцијама, због својих особености - мали су, примјењиви, згодни за коришћење и пружање додатних информација. Викимедијине QR кодове су имплементирали и у своје поставке уврстили и неки од најпознатијих свјетских музеја.
 
QR кодови су настали у Јапану 1996. године. Тада су доживјели експанзију у источним земљама и у Сјеверној Америци. Њихова присутност у Европи је све већа, нарочито услијед наглог развоја технологије и експанзије паметних телефона. QR кодови су заправо бар кодови, чијим се скенирањем добија одређени садржај. Присутни су у свим областима. Скенирањем обичног QR кода, добија се искључиво садржај који се налази на једном сајту, без могућности навигације. Код QR-педија кодова добијају се 303 језичкe варијантe једног садржаја. QR-педија кодови су нашли велику примјену у ГЛАМ институцијама, због својих особености - мали су, примјењиви, згодни за коришћење и пружање додатних информација. Викимедијине QR кодове су имплементирали и у своје поставке уврстили и неки од најпознатијих свјетских музеја.

Текућа измена од 28. фебруар 2019. у 11:43

У периоду од 17. јануара до 28. фебруара 2019. године, у организацији Викимедијине заједнице Републике Српске, а у сарадњи са Музејом Старе Херцеговине у Фочи и Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањалуци реализован је пројекат Вики амбасадор у Републици Српској.

Вики амбасадор је пројекат који се спроводи у оквиру Викимедијиног ГЛАМ програма и који за циљ има креирање слободног садржаја на неком од Викимедијиних пројеката (Википедија, Викимедијина остава, Викизворник, Викицитат) кроз сарадњу Викимедијине заједнице и релевантних институција. Сарадња је конципирана према моделу који подразумијева боравак делегираних Вики амбасадора у некој од ГЛАМ институција. Амбасадори према унапријед утврђеном договору, у сарадњи са запосленима спроводе различите активности — од обуке запослених за рад на неком од Викимедијиних пројеката до креирања слободних садржаја на основу доступне грађе и извора знања.

У периоду од 17. јануара до 28. фебруара 2019. године два Вики амбасадора, делегирана од стране Викимедијине заједнице Републике Српске су боравила у Музеју Старе Херцеговине у Фочи и у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањалуци. Том приликом су, кроз уређивачке радионице и рад са запосленима, креирани релевантни садржаји који су постављени на Википедију. У Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањалуци је одржано 5 уређивачких радионица, током којих су настала 54 чланка поткрепљена одговарајућим изворима и референцама. Наведени чланци су постављени на Википедију на српском језику.

Паралелно са реализацијом наведених активности, други Вики амбасадор је боравио у Музеју Старе Херцеговине у Фочи. Запослени Музеја Старе Херцеговине су прошли обуку за рад на три Викимедијина пројекта кроз двије уређивачке радионице. Том приликом је креирано и допуњено 37 чланака тематски везаних за Стару Херцеговину. Сви чланци су постављени на Википедију на српском језику, након чега су, најзначајнији од њих, кроз сарадњу са другим Викимедијиним организацијама преведени на још неколико језика - руски, енглески, шпански, украјински, јерменски и малајски. У току је превођење на италијански, њемачки, арапски, македонски и бугарски језик. Такође, креирани су QR кодови за потребе обиљежавања музејских поставки, чиме се Музеј Старе Херцеговине придружио групи културних институција које су већ имплементирале овај вид технологије у свој рад, а међу којима су Дјечији музеј у Индијанаполису, Музеј умјетности у Делаверу, Британски музеј, Музеј Пабла Пикаса, Израелски музеј, Бруклински музеј, Дворац Версај и многи други.

ГЛАМ пројекти Викимедије

Вики ГЛАМ програм Викимедијине заједнице Републике Српске представља подршку културним институцијама, галеријама, библиотекама, архивима и музејима кроз различите пројекте и пројектне моделе. Сама ријеч је акроним настао од енглеских ријечи: G alleries, L ibraries, A rchives и M useums . Поред наведених институција обухваћене су и остале институције, као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери и слично.

QR Кодови

QR кодови су настали у Јапану 1996. године. Тада су доживјели експанзију у источним земљама и у Сјеверној Америци. Њихова присутност у Европи је све већа, нарочито услијед наглог развоја технологије и експанзије паметних телефона. QR кодови су заправо бар кодови, чијим се скенирањем добија одређени садржај. Присутни су у свим областима. Скенирањем обичног QR кода, добија се искључиво садржај који се налази на једном сајту, без могућности навигације. Код QR-педија кодова добијају се 303 језичкe варијантe једног садржаја. QR-педија кодови су нашли велику примјену у ГЛАМ институцијама, због својих особености - мали су, примјењиви, згодни за коришћење и пружање додатних информација. Викимедијине QR кодове су имплементирали и у своје поставке уврстили и неки од најпознатијих свјетских музеја.